Blog #9 : Prave porodične vrednosti

Prave porodične vrednosti:
Ljubav, Laž, Smrt, Obmana, Radost...


II Poglavlje
Početak?

Dok je sunce bacalo svoje prve zrake po njegovom licu, Vlada se polako budio, poljubio je Lenu i rekao joj: „Dobro jutro, ljubavi!“

-„Dobro jutro!“, odgovorila mu je ona i uzvratila poljupcem. „Hocemo li sad na brzaka, dok deca još nisu ustala?“, upitala ga je dok je svoje grudi prislanjala na njegove.

Vlada se slatko nasmešio, zagrilo Lenu, krenuo da je ljubi po vratu, jer je znao da ona to najviše voli i rekao joj: „Hajde, ali moraćemo da požurimo. Moram danas ranije da stignem na posao. Dolaze mi novi kandidati za posao.“.

Taman kada su oboje bili na vrhuncu, Ivana, njhova mladja ćerka, je zakucala na vrata i znatiželjno pitala: „Mama, ko te to plaši?“, jer je čula Lenu kako je vrištala dok je Vlada bio u njoj.

-„Niko srećo mamina. Udarila sam se ivicu kreveta i baš me je zabolelo. Idi kod Tonje i budi je pa siđite dole na doručak.“, kazala je Lena dok je brzo oblačila kućni mantil. Vlada se nasmejao, a ona ga je udari po čelu i rekla mu da krene da se oblači kako ne bi zakasnio.

            Lena se uputila u Aleksandrovu sobu kako bi ga probudila. „Ajde spavalice, budjenje. Dan je uveliko počeo. Sestre su ti već budne. Uzmi toplomer i proveri kakva ti je sad temperatura.“, kazala je Lena svom sinu, koji se pre nekoliko dana prehladio.

            -„Daj, bre kevo, imaj malo razumevanja, pusti me da spavam još malo!“, prekrivajući svoje lice ćebetom odgovarao joj je Aleksandar.

            Ona se samo nasmešila, poljubila ga u obraz, izašla iz sobe i ostavila ga da nastavi da spava.

            „Vlado, kasniš! Ajde čoveče požuri! Postavićeš loš primer svojim budućim zaposlenima ako poslednji stigneš u kancelariju!“, opominjala je Lena Vladu.

            -„Evo,evo izlazim! Dođi srećo moja da te cokim još jednom pre nego što odem.“, odgovorio joj je Vlada. Poljubili su se i dok je izlazio pitao je da li su devojčice spremne.

            -„Jesmo tata! Samo tebe čekamo!“, rekla je Tonja.

            -„Molimo naše putinike da stave svoje pojaseve, jer uskoro polećemo!“, izmenjenim glasom govorio je Vlada, dok se Ivana slatko kikotala, a Tonja kolutala očima. Vlada je nastavio: „Naša prva stanica danas biće Tonjina škola, a druga Ivanin vrtić. Nadamo da ćete uživati u našoj vožnji!“.

            Vlada je ostavio Tonju ispred njene škole i nastavio dalje do Ivaninog vrtića. Parkirao se, izašao iz kola, otvorio Ivanina vrata i počeo ponovo da govorim onim svojim izmenjenim glasom koji je Ivana mnogo volela: „I stigli smo do naše poslednje stanice. Vaše visočanstvo, prelepa princezo Ivana, da li bi ste mi dali tu čast da Vas ja odvedem do Vaših odaja?“, i dok je to izgovarao izvukao je Ivanu iz kola i stavio je sebi na ramena i odneo je do vrtića.

            „Srećo tatina, ako mi tvoja vaspitačica kaže da si bila dobra, kada danas dođem po tebe otići ćemo da ti kupimo neku novu lutku. Koju god ti odabereš. OK?“, upitao ju je Vlada.

            -„Važi tata!“, rekla mu je Ivana svojim umiljatim glasom. On ju je poljubio i krenuo užurbano ka autu, jer je već dosta kasnio.

            Sa sat vremena zakašnjenja, Vlada je konačno stigao u kancelariju i zaprepastio se, jer je video da se na konkurs prijavilo tri puta više ljudi nego što je on očekivao. Odjednom ga je neko udario po leđima rekao: „Biće ovo naporan dan, a bato?!“

            Vlada se okrenuo i odbrusio svom bratu Goranu: „Nisi mogao da smisliš neki suptilniji način da mi poželiš dobro jutro?!“ i dodao: „Vidiš i sam koliko posla imamo. Hajde reci Nedi da mi skuva kafu i donese biografije polovine kandidata, a drugu polovinu uzmi ti. Nije u redu da više zadržavamo ove mlade ljude!“.

            -„Nedo, čula si Vladu.“, rekao je Goran.

            Neda je uzela biografije, podelila ih na dva dela i odnela ih Goranu i Vladi.

            I dok su Goran i Vlada intervijuisali svoje kandidate, Lena se za to vreme spremila, jer je morala u gradu da se nađe sa Anastasijom, svojom partnerkom, zato što su nastali problemi tokom renoviranja njihovog lokala. Lena i Anastasija su planirale da otvore bar koji bi radio 24 sata, 7 dana u nedelji.

            „Zdravo draga!“, rekla je Lena svojoj drugarici Anastasiji.

            -„Ćao!“, odgovorila joj je ona i nastavila: „Znači ja stvarno ne mogu da verujem da agonija sa renoviranjem ovog prostora traje već šest meseci. Hajde da uđemo unutra i da im se najebemo keve! Neće moći više ovako! Ja sam već našla nove majstore i mogu da počnu već sutra. Šta kažeš?“, vrlo iznervirano rekla je Anastasija.

            -„Potpuno se slažem sa tobom! Ali ne moramo da budemo baš toliko proste. Možemo i lepo da se sporazumemo sa njima. Ipak bi trebale da se ponašamo kao fine gospođe. Zar ne?“, upitala ju je Lena.

            -„Šta lepo?! Šta lepo?! Ma sa stokom bre treba na njihovom stočijem jeziku, pa ćeš da vidiš kako će lepo da razumeju. I nećemo im platiti punu cenu za sav ovaj njihov ne rad, nego polovinu, a i to će im biti previše! Hajmo sad unutra.“, završila je ona i otvorila vrata lokala.

            Ušle su unutra, pozdravile majstore, ućutale na trenutak i tu je Lena progovorila: „Momci, znate šta. Šest meseci kasnite nam sa radovima i to nas dve poprilično košta, tako da smo odlučile da raskinemo ugovor sa vama. Sutra dođite kod mene i biće vam isplaćena polovina honorara. Nemojte da tražite više, jer vam je i to što ćete dobiti sasvim dovoljno. Sada polako pokupite stvari i napustite objekat.“, optimističnim glasom rekla je Lena radnicima.

            -„Ali gospođo, nemojte, molimo vas. Nemojte da nas otpuštate, evo radićemo ceo dan i noć i sve će biti gotovo na vreme. Samo vas molimo da nas ne otpustite.“, posramljenim glasom govorio je jedan od majstora.

            -„Šta bre moliš?! Nije ti ovo crkva da se moliš! Imali ste svoju šansu da radite, niste radili i sad je gotovo. Nego lepo kupite te vaše prnje, dajte ključeve i čistite se odavde da vas više ne vidim! Je li jasno?!“, povišenim tonom rekla je Anastasija radnicima.

            -„Nisi morala da budeš tako gruba.“, rekla joj je Lena i izvinila se radnicima u Anastasijino ime.

            Za tili čas radnici su pokupili svoje stvari i napustili lokal. Istog trenutka kada su oni izašli, Anastasija je briznula u plač.

            -„Anči. Šta ti je? Zašto plačeš?“, zabrinuto je Lena ušitala svoju drugaricu.

            -„Saznala sam da onaj moj gad ima dete sa nekom dromfuljom!“, plačući je odgovarala Leni.

            -„Oh bože. Pa kada si saznala za to?“, upitala ju je Lena

            -„Sinoć mi je sam to priznao. I još mi je rekao da odlazi da živi sa njima, jer nije srećan sa mnom, jer mu nisam pružila naslednika.“, drhtavim glasom su ove reči padale sa njenih usana.

            -„Pa, da li on zna da ti ne možeš da rađaš?“, zabrinuto je Lena zapitala Anastasiju.

            -„Ne, ne zna. Nikada nisam imala hrabrosti da mu kažem!“, sada već smirenijim glasom odgovarala je ona.

            -„Uf, srećo, pa to nikako nisi smela da mu prećutiš! Ali ne brini se ti uopšte. Znaš i sama da smo proživele mnogo gore stvari, pa ćemo se rešiti i ovog problema.“, tešila je Lena svoju drugaricu i još joj je rekla kako je čula od neke gospođe za jednu savršenu kliniku u Rimu, koja se bavi upravo tim problemima.

            -„Evo smirila sam se. Čekaj samo da popravim šminku i možemo da krenemo u razgledanje nameštaja za ovu našu rupu.“, vedrijim glasom rekla je Anastasija.

            Kada se ona sredila, Lena i Anastasija su izašle iz njihovog lokala, zaključale ga i krenule u salon nameštaja kako bi pokušale da pronađu iole pristojne stvari za njihov bar.

I kako je već padalo veče, Vlada i Goran su polako završavali intervijue sa svojim potencijalnim pripravnicima.

„Nedo, reci sledećem da uđe“, rekao je Vlada.

„Izvolite gospođice, sada možete ući kod Vlade u kancelariju.“, rekla je Neda jednoj kandidadkinji.

-„Zahvaljujem!“, odgovorila je ona kako je ulazila u Vladinu kancelariju.

„Dobro veče. Izvolite sedite i polako mi se predstavite.“, rekao je Vlada devojci koja je odisala lepotom.

„Dobro veče i Vama. Pa, evo ovako. Zovem se Goga Gligorijević. Imam master iz ekonomije i...“, i kako Goga nije uspela da završi rečenicu, Vlada ju je prekunio i izvinio joj se zbog toga, jer je morao da je pita: „Izvinite, ali šta je Vama Gordan Gligorijević“.

-„Jao, pa on mi je otac!“, odgovorila je Goga i upitala Vladu odakle ga on poznaje.

-„Gordan je jedan od mojih najcenjenijih klijenata. Da li on zna da ste se Vi prijavili kod mene na konkurs?“, upitao je Vlada Gogu vrlo srećnim glasom.

-„Ne zna. Ja sam rekla tati, s’ obzirom na to da sam od malena sve imala i dobijala, da želim da svoj prvi posao sama nađem.“, stidljivo je rekla Goga Vladi.

-„Mhm, pa u redu onda. Video sam da ste uredno popunili prijavu, a imate i bogat CV. Ne morate mi ništa više govoriti o sebi, ovde imam sve potrebne podatke. Nadam se da ćemo ostvariti poslovni kontakt.“, vrlo formalno je Vlada govorio Gogi.

Goga se zahvalila na Vladinom vremenu i rekla mu da se i ona nada istom.

Vreme je sve više prolazilo, kandidati su se ređali jedan za drugim, ali vrlo malo njih je zadovoljavalo kriterijume koji su Vlada i Goran postavili. I kada su završili sa svim kandidatima, Vlada je otišao kod Gorana u kancelariju i rekao mu: „Čoveče, ceo smo potrošili uzalud. Barem nam neće biti teško da odaberemo dvoje koje će ovde raditi. Zar ne?“.

-„Totalno si u pravu. Ali opet ćemo morati da pazimo, jer i sam znaš kakve sve klijente imamo.“, odgovorio je Goran svom bratu.

Tada se začulo kucanje na vratima i Neda je pošla do njih da otvori. Kada je to učinila, sledila se kao da je mrtvog čoveka videla.

Ispred vrata je stajala žena sa bebom u naručju.

„Zdravo Nedo. Da li je Goran tu?“, upitala je ona.

-„Branka?! Pa zar ti nisi umrla?“, prestravljeno je upitala Neda Branku.

-„Kao što vidiš nisam! Živa sam zdrava i prava i imam ovog malog gospodina sa mnom. A sada te molim da me pustiš da uđem.“

Neda nije reč izustila već se samo pomerila sa vrata i pustila Branku da uđe.