Blog #8 : Prave porodične vrednosti

Prave porodične vrednosti: 

Ljubav,Laž,Smrt,Obmana,Radost…

I poglavlje

Pre početka
Deo 2

„Vlado, prekršio si sporazum. Odlično si znao da nikako nisi smeo da se vratiš ovde. Sada ćeš snositi određene posledice.“, ozbiljno je govorio Todor. „Druga kola će doći po tebe i odvešćete daleko, veoma daleko. Nemoj da ti palo na pamet da se približiš Srbiji ponovo, jer ti je ovo zadnja šansa da ostaneš pod našom zaštitom. Ja ću sada Lenu odvesti u bolnicu, a tebi će to biti poslednji put da je vidiš.“, završavao je on.

-„Ne! Ne želim da se vratim tamo! Hocu da ostanem sa Lenom i decom!“, odgovorio je Vlada.

Noseći Lenino telo u svoj auto, Todor mu je rekao da nema izbora i da će biti kako je on rekao. Upalio je auto i velikom brzinom krenuo putem najbliže bolnice kako bi spasao život svoje sestre, dok je Vlada ostao da stoji na kiši čekajući da ga odvedu.

Kada je Todor stigao u bolnicu, Lena je bila bez svesti. Sestre su mu rekle da moraju da pozovu policiju, jer je njena rana prostrelna i jer tako zakon nalaže, a on je zatražio da ga odvedu kod načelnika bolnice.

Dok je Todor regulisao situaciju sa načelnikom, Lena je bila u operacionoj sali. Odjednom su nastale komplikacije i Lenin život je doveden u pitanje. Hirurg ne može da otkrije novi izvor krvarenja. Lenin puls je sve slabiji, život joj je na izmaku. Ali u poslednjem trenutku, on je otkrio drugu ranu i sanirao je dok se njeno stanje nije stabilizovalo.

Operacija je završena i Lena je pod jakom anestezijom prebačena na intenzivnu negu. Za sve vreme dok se nije probudila, Todor je bio u sobi. Barem je bio spokojan, jer se dogovorio sa načelnikom da ne zovu policiju. Uzeo svoj telefon kako bi se uverio da je Vlada sada odveden za stalno. „Da li ste ga odveli na sigurno mesto?“, upitao je Todor.

-„Ništa se ne brinite. Sve je rešeno. Sada će ponovo krenuti iz početka i uveren sam da mu neće pasti na pamet da se ponovo vrati.“, odgovorio je glas sa suprotne strane veze.

-„Odlično! Sada moram da idem. Znaj da ćeš biti nagrađen zbog ovoga i upamti, šefu ni reč o ovome, da ne bi obojica završili na isti način!“, završavao je Todor, dok se Lena budila.

„Vlado, Vlado!“, povikala je ona. Todor joj je prišao, zagrlio je, poljubio u čelo i rekao joj da ne treba da se brine. „Postarao sam se za sve. Nikada ga više nećeš videti. Odlično si odglumela svoj deo. Nadam se da je sve bilo vredno toga, jer ako se sazna za ovo i ja i ti i on ćemo završiti na isti način, kao i Vlada“, rekao joj je Vlada.

-„Hvala ti bato! Nikada ti ovo neću zaboraviti!“, umorno je govorila Lena.

Todor se nasmejao i tiho joj rekao da sada treba da se odmara, a da će sutra pričati. Lena je zaspala istog trenutka, a Todor se uputio svojoj kući. Dok je otključavao svoj auto, video je nečiji odraz na staklu. Nije stigao ni da se okrene, a nepoznati čovek ga je udario i on se onesvestio. Uneo ga je u auto i krenuo.
Neznanac je uzeo mobilni i okrenuo kontakt G. „Pokupljen je! Vodim ga na odredište A. Kada stignem, javiću se.“, rekao je i prekinuo vezu

Kraj prvog poglavlja

Blog#7 : Prave porodične vrednosti

Prave porodične vrednosti:

Ljubav,Laž,Smrt,Obmana,Radost…

I poglavlje

Pre početka

U ne tako dalekoj budućnosti, jedne letnje, kišne, olujne noći, Lena je sva uplakana I vidno uzrujana sela u kola sa pištoljem u ruci pošla u nepoznatom pravcu veoma velikom brzinom. Prolazila je putem, izašla iz grada, a da joj nijedna kola nisu prošla u susret.

Odjednom se zaustavlja na nekom parkingu pored gustog šumarka. Uzela je pištolj, izašla iz kola, prišla gepeku, otvorila ga i povikala: „Skote, odmah izlazi napolje!“, uperavajući ga ka Vladi, njenom suprugu.

„Lena, nemoj, molim te. Ti znaš da sam te uvek voleo najviše na svetu, nego išta!“, uplašeno je izgovarao Vlada. –„Prekini! Rekla sam ti da izađeš.“, odgovorila je ona.

Kako je Vlada izašao, Lena mu je govorila da krene duboko u šumu. Odjednom ga je ona udarila iz sve snage pištoljem u leđa. Istog trenutka Vlada je pao na blatnjavu zemlju, a Lena je krenula da plače.

Jecajućim glasom,“Kako si smeo da mi uradiš ONO?! Ako se nisi pitao šta će biti sa mnom, kako je moguće da nisi razmišljao o našoj deci?! Sramoto jedna!!!“, govorila je Lena.

–„Oprosti mi Lena, molim te! Znaj da nisam imao izbora. Bio sam primoran na to. Da sam se ja pitao nikad ne bih pristao na to. Veruj mi, sve ćemo sada srediti i bićemo zajedno, zauvek, od početka do kraja! Samo te molim da skloniš to čudo pre nego što nego nastrada bez potrebe. Oprosti mi, molim te!“

I dalje držeći uperen pištolj ka Vladi, Lena je sve više postajala uznemirena dok ga je slušala. Kada je prestao da govori, ona je naprasno počela da se smeje, baš onim smehom koji je privukao Vladu i rekao mu da joj priđe kako bi se upoznali. Na trenutak je stala i vrlo ironičnim glasom ga pitala: „Nisi imao izbora?! Ko te je primorao? Pa ti si oduvek bio sam svoj čovek. Čak ni ja nikad nisam mogla da te odvratim od bilo koje tvoje odluke. Sada je kasno za izvinjenja. Ti nisi svestan kroz šta sam ja sve prošla, kako bi sve bilo u nekim okvirima normalnog. Ne znaš šta sam sve uradila za našu decu. Sada neko mora da strada!“

Zatvorenih očiju Vlada je preklinjao Lenu da ne čini ništa zbog čega posle može zažaliti. Najednom je čuo pucanj, ali ništa nije osetio. Otvorio je oči I video Lenu, kako ranjena leži na prljavoj zemlji po kojoj se razlivala njena krv. Brzo ju je uzeo u naručje i krenuo da je nosi u kola, a potom u najbližu bolnicu. Vlada neuspešno pokušava da upali auto, lupa glavom o volan i govori sebi kako će, u slučaju da izgubi Lenu, ljubav svog života, to bi samo njegova krivica.

Izlazi napolje u nadi da će zaustaviti neki auto, kako bi zamolio da ih odveze do najbliže zdravstvene ustanove, ali putem ne prolazi ni jedan. I kada je već pomislio da je izgubio Lenu, Vlada je čuo neki zvuk koji podseća na sirenu automobila, pogledao je malo u daljinu I primetio neki trošni kućerak, a odmah iza njega i jedan auto.

Svom snagom je potrčao do tamo, u nadi kako će mu neko pomoći. Kada je stigao, Vlada se sledio. U autu je sedeo Lenin brat Todor.