Blog #10 : Prave Porodične vrednosti

                 Prave porodične vrednosti: 

Ljubav,Laž,Smrt,Obmana,Radost…

II poglavlje

Početak?
Deo 2

Vlada i Goran su izašli iz kancelarije kako bi videli ko je to došao baš sad kada treba da krenu svojim kućama. Obojica su unezvereno gledali u Branku, jer su svi mislili da je ona umrla na svom porođaju.

„Ali, ali, lekari su nam rekli da si iskrvarila i da nisi mogla da rodis i da i...“, Goran nije uspeo da završi rečenicu, jer je bio pod tolikim šokom zato što je mislio da je, njegova ljubavnica, Branka mrtva.

„Pa ja sam mislio da si ti umrla! Mesecima sam bio povučen i nije mi bilo ni do čega. Vesna je krenula da sumnja da sam je prevario baš sa tobom!“, vrlo nervozno je svoje reči Goran upućivao Branci.

-„Dragi moj Gorane, oboje znamo da naša veza nikad ne bi uspela! Pa kako bi to objasnio maloj Marti?! Branko bi te i razumeo, jer je momak već stasao, a kakav je klipan verovatno bi bio i ponosan na tebe!“, istom merom uzvratila je Branka Goranu.

„Ljudi, ljudi! Polako, stišajte se malo!“, pokušavao je da smiri situaciju Vlada.

„Nema potrebe da se prepirete sada ovde. Bitno je Branka da si ti živa i da je tvoj sin dobro. Samo mi nije jasno, ako si se već pretvarala da si mrtva, zašto nije ostalo na tome, nego si se vratila.“, upitao je Vlada Branku.

-„To je sada najmanje važno. Ono šta je važnije u ovom trenutku je to što Marku, tvom sinu Gorane, je neophodna operacija, a kako ja nisam kompatibilni davalac, lekari su mi rekli da onda otac mora biti. Zato sam se Vlado vratila! I da Marku nije potrebna pomoć ovog gada od tvog brata, ja se nikada ne bih vratila.“, ogorčeno je izustila Branka.

-„Prvo, da li si ti sigurna da je on moj sin?!“, ljutito je upitao Goran Branku i još joj je rekao kako je znao da dok su njih dvoje bili u vezi da se ona viđala sa još nekim muškarcima.

„Izgleda da ja ipak nisam najveća kurva u gradu! Hahahaha!“, rekla je Neda kroz smeh i još upitala Vladu i Gorana da li ona sada može da ide pošto ima neke obaveze.

-„Nedo nemoj biti baš toliko nepristojna!“, rekao joj je Vlada jedva suzdržavajući se da ne prasne u smeh i dao joj dozvolu da ode.

Vlada je uzeo svoj telefon i pozvao Todora kako bi ga zamolio da on pokupi Ivanu iz vrtića, jer nije očekivao da se nešto ovako dogodi.

„E zete, zete. Dobro ne viđa se reikarnacija svaki dan. Ali da znaš da će Ivana biti mnogo ljuta na tebe!“, rekao je on Vladi.

-„Ne brini se ništa, rešiću ja to sa njom kada dođem kući.“, odgovorio je on Todoru.

„Sada možemo da se vratimo našem razgovoru. Branka zamolio bih te da nam sve polako objasniš, a nas dvojica ćemo se potruditi da ti pomognemo koliko je u našoj moći. A što se tebe tiče, moj pametni batice, koliko sutra već da si uradio test očinstva.“, vrlo razumno je govorio Vlada, uzeo svoj novčanik i izvadio nešto novca, dao ga Branci i rekao joj da ode u neki hotel na par dana dok se sve ovo ne reši.

„Hvala ti Vlado. Drago mi je da bar neko ovde ima trunku pribranosti.“, odgovorila je Branka njemu, uzela Marka i otišla.

„A sada si ti na redu idiote!“, ljutito je rekao Vlada svom bratu. „Kako ćeš objanisti Vesni, ako se ispostavi da je ono dete tvoje? Kako, kaži mi molim te!“, nastavio je Vlada.

-„E, znaš šta?! Jebe mi se i za nju i to dete! Znam da nije moje! Šta više siguran sam!“, odbrusio je Goran Vladi.

-„A šta ako jeste?“, upitao ga je Vlada.

-„E ako jeste, onda sam totalno sjeban. Onda ću postati stalni gost tebe i Lene. Ionako vam ona soba zvrji prazna.“, odgovorio je Goran svom bratu.

-„Ha! Ne računaj na to! Snađi se sam za svoj životni kutak. A što ste tiče sobe, odlično znaš da ne zvrji prazna tek tako. Obojica znamo da će nam jednog dana pomoći!“, upozorio je Vlada Gorana i rekao mu da sada mora da krene, jer već kasni previše.

Vlada je seo u svoja kola i uputio se do Ivanine omiljene prodavnice igračaka kako bi joj tamo kupio najvećeg roze medvedića koga imaju, a nakon toga se uputio kući.

Za to vreme u domu porodice Mihajlović svi su bili prisutni osim Vlade. Prodični ručak je uveliko bio gotov. Tonja se javila Leni da ide da se nađe sa nekim drugaricama, Aleksandar se malo bolje osećao pa se igrao sa svojom mlađom sestrom Ivanom, dok je Todor pomagao svojoj sestri da pospremi trpezariju.

Kada je Vlada napokon stigao, pozvonio je na vrata, jer se nadao da će mu Ivana otvoriti i da će je iznenaditi njegovim poklom u znak izvinjenja, jer nije održao svoju reč.

Pošto ga je Lena primetila dok se parkirao u dvorište njihove kuće povikala je: „Ivana, molim te otvori vrata!“.

Ivana je potrčala do vrata, pitala ko je, a Vlada joj svojim izmenjim glasom rekao: „Ivanice, otvori mi, to sam ja meda Pinki“. Ali kako je Ivana odlično znala da je to njen tata, odgovorila je: „Tata, nismo kod kuće!“, okrenula se, sela u fotelju i uključila svoj omiljeni kanal sa crtaćima.

Todor je to primetio i on je onda otvorio vrata svom zetu.

„Vidiš šta si učinio zete?! Tvoje rođeno dete je ljuto na tebe!“, rekao je Todor Vladi šaljivo-ozbiljnim tonom.

-„Todore, nije mi do šale sada uopšte, imao sam vrlo iscrpljući dan u kancelariji. Hvala ti što si je pokupio umesto mene.“, odgovorio je Vlada Todoru, prišao Leni kako bi je poljubio u obraz, ali ona se izmakla i upitala ga šta mu je bilo toliko važnije od sopstvenog deteta.

-„Ne pitaj me molim te. I kada bih ti rekao, ne bi mi poverovala. Ionako mi ne bi poverovala kada bih ti ispričao.“, grleći Lenu rekao je Vlada.

-„Nemoj mi se sad tu maziti i šepuriti! I ja sam ljuta na tebe! Opet stavljaš posao ispred svoje porodice, a obećao si da ćeš prestati sa time. Od kako je Branka umrla, svakoga dana je sve bilo savršeno. Da danas nekim čudom možda ona nije oživela?“, upitala je Lena Vladu, a on je ostao prosto zatečen.

-„A šta ako jeste?“

-„Šta jeste? Mrtva žena došla u kancelariju? Pa da jeste onda bih te namirisala na kilometar odavde, jer oboje znamo kako miriše leš, zar ne?“, svađalački je govorila Lena.

„Alo bre vas dvoje stišajte se malo. Ivana je na dva metra od vas. Čuće o čemu razgovarate!“, upozorio ih je Todor.

-„Zete danas si bio od pomoći i to ti neću zaboraviti, ali isto tako i nisam zaboravio kako si bio beskoristan one večeri.

-„Pa ne znam koliko se smirivanje Aleksandra smatra beskorisnim.“, drčno je uzvratio Todor.

„Začepite obojica! Dogovorili smo se da više nikada nećemo govoriti o onome šta je Aleksandar učinio. Uostalom on je to uradio u samoodbrani.“, branila je Lena svog sina.

I kako je Lena završila svoju rečenicu, Aleksandar se kao od nikud pojavio u trpezariji. I svi su zanemeli na trenutak, jer niko nije primetio da on tu stoji.

„Mama, hvala ti što me braniš i vrlo je lepo što si ti sebe ubedila da je to bilo u samoodbrani, ali nemojmo se zavaravati, kada svo četvoro znamo da nije bilo tako.“, rekao im je Aleksandar.

-„Idi kod sestre i ni reči više!“, kroz zube rekao je Vlada svom sinu i nastavio: „Baš si morala da pominješ to sad. Taman kada smo prestali da razmišljamo o tome, morala si da se vratiš na to.“

-„Ako si ti zaboravio na znači da su i drugi! Hajde pitaj sina koliko je noći mirno spavao od onda.“, kroz suze je govorila Lena.

Todor je prišao svojoj sestri, zagrlio je i rekao joj da se ne uzbuđuje.

„Ostavi to. Ja ću završiti. Hajde da legneš da se odmoriš.“, brižno je govorio Todor i odveo je Lenu do sobe gde je legla, a pritom se upitala da li je ona kao majka negde pogrešila u vaspitanju svoje dece i ako je Aleksandar bio spreman da učini ono što je učinio, na šta li će biti spremne njene kćerke.

Vlada je uzeo medu Pinkija i prineo ga Ivani.

„Ivana, srećo tatina, zar si još ljuta na mene?“, upitao ju je Vlada.

-„Jesam!“, kratko mu je odgovorila.

-„Pa što, zar ti ujka nije rekao da stvarno nisam mogao da stignem da dođem po tebe. Vidi čak sam ti i ovolikog medu kupio kako bi ti se izvinio. Kako možeš da i pored toga budeš ljuta na svog taticu?“, umiljatim glasom pitao je Vlada svoju ćerku.

Ivana je se samo nasmešila, zgrabila medu Pinkija, poljubila Vladu u obraz, nasmešila se i potrčala do svoje sobe.

„Hahahaha! Pa znao sam ja da moja princeza ne može da bude ljuta na mene.“, kroz smeh je rekao Vlada i otišao sa za njom do sobe gde su se igrali, a kasnije im se pridružio i Todor.

Tonja se vratila kući sva ponosna i zadovoljna. Aleksandar je to primetio i upitao ju je da li se konačno smuvala sa Nikolom, a ona mu se samo nasmešila i odgovorila: „Aha! Ali najviše dugujem njegovoj sestri Nikolini što mi je rekla gde će biti. Da mi nije bilo nje i Eve kao moralne podrške, ne verujem da bi se to desilo. Hvala i tebi bato na savetima!“, a potom je zagrlila i poljubila svog brata.

I dok ga je upitala gde su ostali, Todor je ušao u dnevnu sobu da vidi ko je u ovo doba došao. Kada je video da je to Tonja, upitao ju je šaljivo da li se sada dolazi kući.

-„Joj, ujko, nemoj da nam glumiš neku strogoću ovde, kad svi znamo da nisi takav!“, rekla je Tonja Todoru dok mu se približavala da ga poljubi.

„Odoh ja da legnem sad. Prepodnevna smena sam sutra u školi. Laku noć svima!“, rekla je ona dok je išla ka svojoj i Ivaninoj sobi.

Kada je ušla videla je Vladu kako uspavljuje Ivanu i tiho se ušunjala kako bi se raspremila.

            „Opet si se vratila kasnije nego što si rekla da ćeš ostati.“, strogim tonom rekao je Vlada Tonji.

            -„Izvini tatice. Neće se ponoviti.“, odgovorila mu je Tonja.

            -„Svaki put je sledećeg puta. Prićemo sutra kada se vratim kući. Pazi da ne probudiš sestru. Laku noć.“, rekao je Vlada dok je izlazio iz sobe.

            Otišao je u dnevnu sobu, a tamo zatekao Aleksandra i Todora kako gledaju neku utakmicu i navijaju.

            „Kreteni, stišaj te se! Upravao sam uspavao Ivanu, probudićete je.“, rekao im je Vlada.

            -„Razumem gospodine kapetane!“, šaljivo je rekao Aleksandar, dok se Todor spremao da krene.   

-„Ideš?“, upitao je Aleksandar svog ujaka.

            -„Moram. Imam neka posla ujutro.“, čujemo se za vikend da neki party organizujemo. Važi?“, dok je išao ka vratima upitao je Todor Aleksandra.

            -„Može,može. Zvaću te je sutra tokom dana.“, rekao mu je Aleksandar.

            „A mene niko ništa ne pita. Je li?“, upitao je Vlada njih dvojicu, a ovi su mu u glas šaljivo odgovorili kako nije to za njega, kako je on mator za tu vrstu provoda.

            -„Lepo,lepo. Prosto fantastično! Lep provod vam onda želim MOMCI“, naglasio je Vlada.

            I kako je Todor odlazio rekao je Vladi i Aleksandru da pozdrave i poljube Lenu u njegovo ime.

            „Ajde momče i ti na spavanje. Još si sutra kući, a prekosutra da te vidim na fakultetu, pošto vidim da ti je mnogo bolje.“, rekao je Vlada svome sinu i još mu poželeo laku noć.

            -„Važi ćale. Laku noć i tebi“, odgovorio mu je Aleksandar.

            Sutradan se Vlada prvi probudio i otišao do sobe njegovih devojčica kako bi probudio Ivanu za školu. Nije želeo da rano budi Lenu već ju je pustio da se malo naspava i odmori s obzirom na sinoćni nemili događaj. Ostavio joj je poruku da nije želeo da vodi Ivanu u vrtić, već da smatra da je najbolje da ona ostane sa njom kući kako bi joj odvukla misli od onoga što je Aleksandar učinio svojoj bivšoj devojci Dei.

            Ostavio je Tonju ispred škole, a potom se uputio do kancelarije. Kada je stigao, primetio je da njegov brat, Goran, još uvek nije stigao, ali Neda zato jeste, pa ju je upitao da li se on javio da će kasniti jutros, a Neda mu je odgovorila negativno, što je vrlo začudilo Vladu, pošto zna da njegov brat inače nije takav. Zato je uzeo telefon i pozvao ga kako bi se uverio da je sve u redu.

            „Halo. Pa gde si ti čoveče? Zašto kasniš? Šta ti je falilo da se bar javiš da ćeš kasniti.“, zabrinuto je Vlada upitao svog brata.

            -„Ma nemaš razloga za brigu. Evo upravo završam intervju sa jednom kandidatkinjom za posao kod nas.“, tiho mu je odgovorio Goran.

            -„Oh, Gorane zar opet?! Pa nije ni čudo što moramo da menjamo pripravnice svakih šest meseci. Samo reci da nisi sa Gogom Gligorijević. Jer ako jesi, a Gordan to sazna obojici nam slede čitulje.“, kritički je rekao Vlada svom bratu.

            Goran je ućutao na sekundu i piskavim glasom rekao : „Nisam, nisam! Pa zar misliš da sam tolika budala?!“.

            -„Idiote, jesi! Tačno znam kada lažeš! Dobro pošto si sa njom, saopšti joj lepe vesti da je primljena kod mene, a tebi sam izabrao Ivana Živkovića, koji će biti ovde za pola sata, pa bi bilo lepo da se i vas dvoje stvorite u kancelariji do tad.“, vrlo ljutito je rekao Vlada Goranu.

            „Od ranog jutra si pod stresom. Ne valja ti to. Evo skuvala sam ti čaj umesto kafe da se malo smiriš.“, rekla je Neda Vladi.

            -„Hvala ti Nedo. Stvarno ne znam šta da radim sa njim. Ponekad pomislim da je i Ivana dosta zrelija od njega. A najteže mi je da ga prikrivam pred Vesnom, jer znam da će žena jednog dana saznati za sve njegove poduhvate i onda meni neće oprostiti, jer sam to krio od nje.“, snuždeno je govorio Vlada Nedi i izvinio joj se što mora da trpi sve ovo.

            A na drugom kraju Beograda, Lena je već bila budna i doručkovala sa Ivanom.

            „Danas moram da idem sa teta Anastasijom da nastavimo potragu za nameštajem za onaj naš prostor, a i novi majstori treba da stignu, hoćeš li sa nama ili bi radije ostala ovde sa batom?“, upitala je Lena Ivanu.

            -„Paaaaaa... Idem sa vama!“, odgovorila je Ivana.

            -„Dobro, onda nećemo buditi Akija. Neka spava dok se ne probudi. A ti sada idi da se obuješ dok se ja presvučem.“, rekla joj je Lena.

            -„Mama, a da li mogu da ponesem neku lutku?“, pitala je Ivana Lenu, na šta je ova odgovorila potvrdno.

            I pošto su se obe spremile Lena je uzela ključeve od svog auta i kuće i krenula sa Ivanom da prvo pokupe Anastasiju, a potom i da odu do grada do salona nameštaja.

Pošto su stigle do Anastasijine kuće, Lena ju je pozvala da izađe, kako bi krenule dalje. Anastasija im se pridružila i pozdravila ih, a Ivani dala veliku čokoladu.

            -„Hvala teta Anastasija!“, zahvalila joj se Ivana.

            -„Nema na čemu dušice i slobodno me zovi Anči.“, nasmejano joj je odgovorila Anastasija.

            Lena, Anastasija i Ivana su stigle do grada, i parkirale se odmah ispred prodavnice nameštaja u koju su se uputile. Ali kada stigle do vrata, u tom trenutku je izlazio Anastasijin suprug Filip.

            -„Ooo, dobro jutro, dobar dan devojke. Vi malo u šoping, a?“, vedrim tonom upitao ih je Filip.

            -„Anči uđi ti, evo sad ću ja za tobom, moram nešto da popričam sa Filipom. OK?“, rekla je nasmejano Lena.

            I istog trenutka kada je Anastasija ušla u salon, Lena je opalila šamar Filipu.

            „Sram te bilo, đubre jedno! Moju najbolju drugaricu si našao da prevariš! Pa kako te nije sramota?!“, povišenim tonom rekla je Lena Filipu dok ju je ovaj začuđeno i posramljeno pogledao i jedva izustio: „Ti, ti znaš?“

            -„Da, ja znam, a zna i ona!“, odgovorila mu je Lena, dok je Ivana samo stajala i gledala šta su tu dešava. Ali onda je ona ispustila svoju lutku, i dok se sagla da je dohvati, jedno kuče koje je bilo tu blizu je već stiglo da dotrči i zgrabi lutku, a potom je krenulo ka ulici, a za njim i Ivana. I kako su Lena i Filip nastavili da se svađaju, ona uopšte nije primetila da Ivana nije pored nje, već da je na ulici.

            Filip je ipak, okrećući glavu, opazio da ona više nije pored Lene, već da je na ulici i da prati kuče.

            „Lena, dete ti je na ulici“, upozorio ju je Filip.

            Lena se samo okrenula oko sebe i primetila da Ivana stvarno nije pored njen već da je na ulici i da se jedan džip približava njoj.

            „Ivana!!! Sklanjaj se sa ulice idu kola!!!“, iz sveg glasa je povikala Lena.

Kraj II poglavlja

Ovo je poslednji deo koji ćete biti u prilici da čitate ovde.

Nastavak ćete pronaći u štampanom izdanju tokom 2012. godine, kada knjiga bude prošla kroz lekturu, recenziju i štampu.

Zahvaljujem vam se što ste ova četiri dela pratili i nadam se da ćete u još većem broju to raditi kada knjiga bude bila u prodaji.

Sada bih vam poželeo srećne predstojeće praznike i da ih provedete u veselju sa svojim najbližima.

S poštovanjem,

StRes