Blog #10 : Prave Porodične vrednosti

                 Prave porodične vrednosti: 

Ljubav,Laž,Smrt,Obmana,Radost…

II poglavlje

Početak?
Deo 2

Vlada i Goran su izašli iz kancelarije kako bi videli ko je to došao baš sad kada treba da krenu svojim kućama. Obojica su unezvereno gledali u Branku, jer su svi mislili da je ona umrla na svom porođaju.

„Ali, ali, lekari su nam rekli da si iskrvarila i da nisi mogla da rodis i da i...“, Goran nije uspeo da završi rečenicu, jer je bio pod tolikim šokom zato što je mislio da je, njegova ljubavnica, Branka mrtva.

„Pa ja sam mislio da si ti umrla! Mesecima sam bio povučen i nije mi bilo ni do čega. Vesna je krenula da sumnja da sam je prevario baš sa tobom!“, vrlo nervozno je svoje reči Goran upućivao Branci.

-„Dragi moj Gorane, oboje znamo da naša veza nikad ne bi uspela! Pa kako bi to objasnio maloj Marti?! Branko bi te i razumeo, jer je momak već stasao, a kakav je klipan verovatno bi bio i ponosan na tebe!“, istom merom uzvratila je Branka Goranu.

„Ljudi, ljudi! Polako, stišajte se malo!“, pokušavao je da smiri situaciju Vlada.

„Nema potrebe da se prepirete sada ovde. Bitno je Branka da si ti živa i da je tvoj sin dobro. Samo mi nije jasno, ako si se već pretvarala da si mrtva, zašto nije ostalo na tome, nego si se vratila.“, upitao je Vlada Branku.

-„To je sada najmanje važno. Ono šta je važnije u ovom trenutku je to što Marku, tvom sinu Gorane, je neophodna operacija, a kako ja nisam kompatibilni davalac, lekari su mi rekli da onda otac mora biti. Zato sam se Vlado vratila! I da Marku nije potrebna pomoć ovog gada od tvog brata, ja se nikada ne bih vratila.“, ogorčeno je izustila Branka.

-„Prvo, da li si ti sigurna da je on moj sin?!“, ljutito je upitao Goran Branku i još joj je rekao kako je znao da dok su njih dvoje bili u vezi da se ona viđala sa još nekim muškarcima.

„Izgleda da ja ipak nisam najveća kurva u gradu! Hahahaha!“, rekla je Neda kroz smeh i još upitala Vladu i Gorana da li ona sada može da ide pošto ima neke obaveze.

-„Nedo nemoj biti baš toliko nepristojna!“, rekao joj je Vlada jedva suzdržavajući se da ne prasne u smeh i dao joj dozvolu da ode.

Vlada je uzeo svoj telefon i pozvao Todora kako bi ga zamolio da on pokupi Ivanu iz vrtića, jer nije očekivao da se nešto ovako dogodi.

„E zete, zete. Dobro ne viđa se reikarnacija svaki dan. Ali da znaš da će Ivana biti mnogo ljuta na tebe!“, rekao je on Vladi.

-„Ne brini se ništa, rešiću ja to sa njom kada dođem kući.“, odgovorio je on Todoru.

„Sada možemo da se vratimo našem razgovoru. Branka zamolio bih te da nam sve polako objasniš, a nas dvojica ćemo se potruditi da ti pomognemo koliko je u našoj moći. A što se tebe tiče, moj pametni batice, koliko sutra već da si uradio test očinstva.“, vrlo razumno je govorio Vlada, uzeo svoj novčanik i izvadio nešto novca, dao ga Branci i rekao joj da ode u neki hotel na par dana dok se sve ovo ne reši.

„Hvala ti Vlado. Drago mi je da bar neko ovde ima trunku pribranosti.“, odgovorila je Branka njemu, uzela Marka i otišla.

„A sada si ti na redu idiote!“, ljutito je rekao Vlada svom bratu. „Kako ćeš objanisti Vesni, ako se ispostavi da je ono dete tvoje? Kako, kaži mi molim te!“, nastavio je Vlada.

-„E, znaš šta?! Jebe mi se i za nju i to dete! Znam da nije moje! Šta više siguran sam!“, odbrusio je Goran Vladi.

-„A šta ako jeste?“, upitao ga je Vlada.

-„E ako jeste, onda sam totalno sjeban. Onda ću postati stalni gost tebe i Lene. Ionako vam ona soba zvrji prazna.“, odgovorio je Goran svom bratu.

-„Ha! Ne računaj na to! Snađi se sam za svoj životni kutak. A što ste tiče sobe, odlično znaš da ne zvrji prazna tek tako. Obojica znamo da će nam jednog dana pomoći!“, upozorio je Vlada Gorana i rekao mu da sada mora da krene, jer već kasni previše.

Vlada je seo u svoja kola i uputio se do Ivanine omiljene prodavnice igračaka kako bi joj tamo kupio najvećeg roze medvedića koga imaju, a nakon toga se uputio kući.

Za to vreme u domu porodice Mihajlović svi su bili prisutni osim Vlade. Prodični ručak je uveliko bio gotov. Tonja se javila Leni da ide da se nađe sa nekim drugaricama, Aleksandar se malo bolje osećao pa se igrao sa svojom mlađom sestrom Ivanom, dok je Todor pomagao svojoj sestri da pospremi trpezariju.

Kada je Vlada napokon stigao, pozvonio je na vrata, jer se nadao da će mu Ivana otvoriti i da će je iznenaditi njegovim poklom u znak izvinjenja, jer nije održao svoju reč.

Pošto ga je Lena primetila dok se parkirao u dvorište njihove kuće povikala je: „Ivana, molim te otvori vrata!“.

Ivana je potrčala do vrata, pitala ko je, a Vlada joj svojim izmenjim glasom rekao: „Ivanice, otvori mi, to sam ja meda Pinki“. Ali kako je Ivana odlično znala da je to njen tata, odgovorila je: „Tata, nismo kod kuće!“, okrenula se, sela u fotelju i uključila svoj omiljeni kanal sa crtaćima.

Todor je to primetio i on je onda otvorio vrata svom zetu.

„Vidiš šta si učinio zete?! Tvoje rođeno dete je ljuto na tebe!“, rekao je Todor Vladi šaljivo-ozbiljnim tonom.

-„Todore, nije mi do šale sada uopšte, imao sam vrlo iscrpljući dan u kancelariji. Hvala ti što si je pokupio umesto mene.“, odgovorio je Vlada Todoru, prišao Leni kako bi je poljubio u obraz, ali ona se izmakla i upitala ga šta mu je bilo toliko važnije od sopstvenog deteta.

-„Ne pitaj me molim te. I kada bih ti rekao, ne bi mi poverovala. Ionako mi ne bi poverovala kada bih ti ispričao.“, grleći Lenu rekao je Vlada.

-„Nemoj mi se sad tu maziti i šepuriti! I ja sam ljuta na tebe! Opet stavljaš posao ispred svoje porodice, a obećao si da ćeš prestati sa time. Od kako je Branka umrla, svakoga dana je sve bilo savršeno. Da danas nekim čudom možda ona nije oživela?“, upitala je Lena Vladu, a on je ostao prosto zatečen.

-„A šta ako jeste?“

-„Šta jeste? Mrtva žena došla u kancelariju? Pa da jeste onda bih te namirisala na kilometar odavde, jer oboje znamo kako miriše leš, zar ne?“, svađalački je govorila Lena.

„Alo bre vas dvoje stišajte se malo. Ivana je na dva metra od vas. Čuće o čemu razgovarate!“, upozorio ih je Todor.

-„Zete danas si bio od pomoći i to ti neću zaboraviti, ali isto tako i nisam zaboravio kako si bio beskoristan one večeri.

-„Pa ne znam koliko se smirivanje Aleksandra smatra beskorisnim.“, drčno je uzvratio Todor.

„Začepite obojica! Dogovorili smo se da više nikada nećemo govoriti o onome šta je Aleksandar učinio. Uostalom on je to uradio u samoodbrani.“, branila je Lena svog sina.

I kako je Lena završila svoju rečenicu, Aleksandar se kao od nikud pojavio u trpezariji. I svi su zanemeli na trenutak, jer niko nije primetio da on tu stoji.

„Mama, hvala ti što me braniš i vrlo je lepo što si ti sebe ubedila da je to bilo u samoodbrani, ali nemojmo se zavaravati, kada svo četvoro znamo da nije bilo tako.“, rekao im je Aleksandar.

-„Idi kod sestre i ni reči više!“, kroz zube rekao je Vlada svom sinu i nastavio: „Baš si morala da pominješ to sad. Taman kada smo prestali da razmišljamo o tome, morala si da se vratiš na to.“

-„Ako si ti zaboravio na znači da su i drugi! Hajde pitaj sina koliko je noći mirno spavao od onda.“, kroz suze je govorila Lena.

Todor je prišao svojoj sestri, zagrlio je i rekao joj da se ne uzbuđuje.

„Ostavi to. Ja ću završiti. Hajde da legneš da se odmoriš.“, brižno je govorio Todor i odveo je Lenu do sobe gde je legla, a pritom se upitala da li je ona kao majka negde pogrešila u vaspitanju svoje dece i ako je Aleksandar bio spreman da učini ono što je učinio, na šta li će biti spremne njene kćerke.

Vlada je uzeo medu Pinkija i prineo ga Ivani.

„Ivana, srećo tatina, zar si još ljuta na mene?“, upitao ju je Vlada.

-„Jesam!“, kratko mu je odgovorila.

-„Pa što, zar ti ujka nije rekao da stvarno nisam mogao da stignem da dođem po tebe. Vidi čak sam ti i ovolikog medu kupio kako bi ti se izvinio. Kako možeš da i pored toga budeš ljuta na svog taticu?“, umiljatim glasom pitao je Vlada svoju ćerku.

Ivana je se samo nasmešila, zgrabila medu Pinkija, poljubila Vladu u obraz, nasmešila se i potrčala do svoje sobe.

„Hahahaha! Pa znao sam ja da moja princeza ne može da bude ljuta na mene.“, kroz smeh je rekao Vlada i otišao sa za njom do sobe gde su se igrali, a kasnije im se pridružio i Todor.

Tonja se vratila kući sva ponosna i zadovoljna. Aleksandar je to primetio i upitao ju je da li se konačno smuvala sa Nikolom, a ona mu se samo nasmešila i odgovorila: „Aha! Ali najviše dugujem njegovoj sestri Nikolini što mi je rekla gde će biti. Da mi nije bilo nje i Eve kao moralne podrške, ne verujem da bi se to desilo. Hvala i tebi bato na savetima!“, a potom je zagrlila i poljubila svog brata.

I dok ga je upitala gde su ostali, Todor je ušao u dnevnu sobu da vidi ko je u ovo doba došao. Kada je video da je to Tonja, upitao ju je šaljivo da li se sada dolazi kući.

-„Joj, ujko, nemoj da nam glumiš neku strogoću ovde, kad svi znamo da nisi takav!“, rekla je Tonja Todoru dok mu se približavala da ga poljubi.

„Odoh ja da legnem sad. Prepodnevna smena sam sutra u školi. Laku noć svima!“, rekla je ona dok je išla ka svojoj i Ivaninoj sobi.

Kada je ušla videla je Vladu kako uspavljuje Ivanu i tiho se ušunjala kako bi se raspremila.

            „Opet si se vratila kasnije nego što si rekla da ćeš ostati.“, strogim tonom rekao je Vlada Tonji.

            -„Izvini tatice. Neće se ponoviti.“, odgovorila mu je Tonja.

            -„Svaki put je sledećeg puta. Prićemo sutra kada se vratim kući. Pazi da ne probudiš sestru. Laku noć.“, rekao je Vlada dok je izlazio iz sobe.

            Otišao je u dnevnu sobu, a tamo zatekao Aleksandra i Todora kako gledaju neku utakmicu i navijaju.

            „Kreteni, stišaj te se! Upravao sam uspavao Ivanu, probudićete je.“, rekao im je Vlada.

            -„Razumem gospodine kapetane!“, šaljivo je rekao Aleksandar, dok se Todor spremao da krene.   

-„Ideš?“, upitao je Aleksandar svog ujaka.

            -„Moram. Imam neka posla ujutro.“, čujemo se za vikend da neki party organizujemo. Važi?“, dok je išao ka vratima upitao je Todor Aleksandra.

            -„Može,može. Zvaću te je sutra tokom dana.“, rekao mu je Aleksandar.

            „A mene niko ništa ne pita. Je li?“, upitao je Vlada njih dvojicu, a ovi su mu u glas šaljivo odgovorili kako nije to za njega, kako je on mator za tu vrstu provoda.

            -„Lepo,lepo. Prosto fantastično! Lep provod vam onda želim MOMCI“, naglasio je Vlada.

            I kako je Todor odlazio rekao je Vladi i Aleksandru da pozdrave i poljube Lenu u njegovo ime.

            „Ajde momče i ti na spavanje. Još si sutra kući, a prekosutra da te vidim na fakultetu, pošto vidim da ti je mnogo bolje.“, rekao je Vlada svome sinu i još mu poželeo laku noć.

            -„Važi ćale. Laku noć i tebi“, odgovorio mu je Aleksandar.

            Sutradan se Vlada prvi probudio i otišao do sobe njegovih devojčica kako bi probudio Ivanu za školu. Nije želeo da rano budi Lenu već ju je pustio da se malo naspava i odmori s obzirom na sinoćni nemili događaj. Ostavio joj je poruku da nije želeo da vodi Ivanu u vrtić, već da smatra da je najbolje da ona ostane sa njom kući kako bi joj odvukla misli od onoga što je Aleksandar učinio svojoj bivšoj devojci Dei.

            Ostavio je Tonju ispred škole, a potom se uputio do kancelarije. Kada je stigao, primetio je da njegov brat, Goran, još uvek nije stigao, ali Neda zato jeste, pa ju je upitao da li se on javio da će kasniti jutros, a Neda mu je odgovorila negativno, što je vrlo začudilo Vladu, pošto zna da njegov brat inače nije takav. Zato je uzeo telefon i pozvao ga kako bi se uverio da je sve u redu.

            „Halo. Pa gde si ti čoveče? Zašto kasniš? Šta ti je falilo da se bar javiš da ćeš kasniti.“, zabrinuto je Vlada upitao svog brata.

            -„Ma nemaš razloga za brigu. Evo upravo završam intervju sa jednom kandidatkinjom za posao kod nas.“, tiho mu je odgovorio Goran.

            -„Oh, Gorane zar opet?! Pa nije ni čudo što moramo da menjamo pripravnice svakih šest meseci. Samo reci da nisi sa Gogom Gligorijević. Jer ako jesi, a Gordan to sazna obojici nam slede čitulje.“, kritički je rekao Vlada svom bratu.

            Goran je ućutao na sekundu i piskavim glasom rekao : „Nisam, nisam! Pa zar misliš da sam tolika budala?!“.

            -„Idiote, jesi! Tačno znam kada lažeš! Dobro pošto si sa njom, saopšti joj lepe vesti da je primljena kod mene, a tebi sam izabrao Ivana Živkovića, koji će biti ovde za pola sata, pa bi bilo lepo da se i vas dvoje stvorite u kancelariji do tad.“, vrlo ljutito je rekao Vlada Goranu.

            „Od ranog jutra si pod stresom. Ne valja ti to. Evo skuvala sam ti čaj umesto kafe da se malo smiriš.“, rekla je Neda Vladi.

            -„Hvala ti Nedo. Stvarno ne znam šta da radim sa njim. Ponekad pomislim da je i Ivana dosta zrelija od njega. A najteže mi je da ga prikrivam pred Vesnom, jer znam da će žena jednog dana saznati za sve njegove poduhvate i onda meni neće oprostiti, jer sam to krio od nje.“, snuždeno je govorio Vlada Nedi i izvinio joj se što mora da trpi sve ovo.

            A na drugom kraju Beograda, Lena je već bila budna i doručkovala sa Ivanom.

            „Danas moram da idem sa teta Anastasijom da nastavimo potragu za nameštajem za onaj naš prostor, a i novi majstori treba da stignu, hoćeš li sa nama ili bi radije ostala ovde sa batom?“, upitala je Lena Ivanu.

            -„Paaaaaa... Idem sa vama!“, odgovorila je Ivana.

            -„Dobro, onda nećemo buditi Akija. Neka spava dok se ne probudi. A ti sada idi da se obuješ dok se ja presvučem.“, rekla joj je Lena.

            -„Mama, a da li mogu da ponesem neku lutku?“, pitala je Ivana Lenu, na šta je ova odgovorila potvrdno.

            I pošto su se obe spremile Lena je uzela ključeve od svog auta i kuće i krenula sa Ivanom da prvo pokupe Anastasiju, a potom i da odu do grada do salona nameštaja.

Pošto su stigle do Anastasijine kuće, Lena ju je pozvala da izađe, kako bi krenule dalje. Anastasija im se pridružila i pozdravila ih, a Ivani dala veliku čokoladu.

            -„Hvala teta Anastasija!“, zahvalila joj se Ivana.

            -„Nema na čemu dušice i slobodno me zovi Anči.“, nasmejano joj je odgovorila Anastasija.

            Lena, Anastasija i Ivana su stigle do grada, i parkirale se odmah ispred prodavnice nameštaja u koju su se uputile. Ali kada stigle do vrata, u tom trenutku je izlazio Anastasijin suprug Filip.

            -„Ooo, dobro jutro, dobar dan devojke. Vi malo u šoping, a?“, vedrim tonom upitao ih je Filip.

            -„Anči uđi ti, evo sad ću ja za tobom, moram nešto da popričam sa Filipom. OK?“, rekla je nasmejano Lena.

            I istog trenutka kada je Anastasija ušla u salon, Lena je opalila šamar Filipu.

            „Sram te bilo, đubre jedno! Moju najbolju drugaricu si našao da prevariš! Pa kako te nije sramota?!“, povišenim tonom rekla je Lena Filipu dok ju je ovaj začuđeno i posramljeno pogledao i jedva izustio: „Ti, ti znaš?“

            -„Da, ja znam, a zna i ona!“, odgovorila mu je Lena, dok je Ivana samo stajala i gledala šta su tu dešava. Ali onda je ona ispustila svoju lutku, i dok se sagla da je dohvati, jedno kuče koje je bilo tu blizu je već stiglo da dotrči i zgrabi lutku, a potom je krenulo ka ulici, a za njim i Ivana. I kako su Lena i Filip nastavili da se svađaju, ona uopšte nije primetila da Ivana nije pored nje, već da je na ulici.

            Filip je ipak, okrećući glavu, opazio da ona više nije pored Lene, već da je na ulici i da prati kuče.

            „Lena, dete ti je na ulici“, upozorio ju je Filip.

            Lena se samo okrenula oko sebe i primetila da Ivana stvarno nije pored njen već da je na ulici i da se jedan džip približava njoj.

            „Ivana!!! Sklanjaj se sa ulice idu kola!!!“, iz sveg glasa je povikala Lena.

Kraj II poglavlja

Ovo je poslednji deo koji ćete biti u prilici da čitate ovde.

Nastavak ćete pronaći u štampanom izdanju tokom 2012. godine, kada knjiga bude prošla kroz lekturu, recenziju i štampu.

Zahvaljujem vam se što ste ova četiri dela pratili i nadam se da ćete u još većem broju to raditi kada knjiga bude bila u prodaji.

Sada bih vam poželeo srećne predstojeće praznike i da ih provedete u veselju sa svojim najbližima.

S poštovanjem,

StRes

Blog #9 : Prave porodične vrednosti

Prave porodične vrednosti:
Ljubav, Laž, Smrt, Obmana, Radost...


II Poglavlje
Početak?

Dok je sunce bacalo svoje prve zrake po njegovom licu, Vlada se polako budio, poljubio je Lenu i rekao joj: „Dobro jutro, ljubavi!“

-„Dobro jutro!“, odgovorila mu je ona i uzvratila poljupcem. „Hocemo li sad na brzaka, dok deca još nisu ustala?“, upitala ga je dok je svoje grudi prislanjala na njegove.

Vlada se slatko nasmešio, zagrilo Lenu, krenuo da je ljubi po vratu, jer je znao da ona to najviše voli i rekao joj: „Hajde, ali moraćemo da požurimo. Moram danas ranije da stignem na posao. Dolaze mi novi kandidati za posao.“.

Taman kada su oboje bili na vrhuncu, Ivana, njhova mladja ćerka, je zakucala na vrata i znatiželjno pitala: „Mama, ko te to plaši?“, jer je čula Lenu kako je vrištala dok je Vlada bio u njoj.

-„Niko srećo mamina. Udarila sam se ivicu kreveta i baš me je zabolelo. Idi kod Tonje i budi je pa siđite dole na doručak.“, kazala je Lena dok je brzo oblačila kućni mantil. Vlada se nasmejao, a ona ga je udari po čelu i rekla mu da krene da se oblači kako ne bi zakasnio.

            Lena se uputila u Aleksandrovu sobu kako bi ga probudila. „Ajde spavalice, budjenje. Dan je uveliko počeo. Sestre su ti već budne. Uzmi toplomer i proveri kakva ti je sad temperatura.“, kazala je Lena svom sinu, koji se pre nekoliko dana prehladio.

            -„Daj, bre kevo, imaj malo razumevanja, pusti me da spavam još malo!“, prekrivajući svoje lice ćebetom odgovarao joj je Aleksandar.

            Ona se samo nasmešila, poljubila ga u obraz, izašla iz sobe i ostavila ga da nastavi da spava.

            „Vlado, kasniš! Ajde čoveče požuri! Postavićeš loš primer svojim budućim zaposlenima ako poslednji stigneš u kancelariju!“, opominjala je Lena Vladu.

            -„Evo,evo izlazim! Dođi srećo moja da te cokim još jednom pre nego što odem.“, odgovorio joj je Vlada. Poljubili su se i dok je izlazio pitao je da li su devojčice spremne.

            -„Jesmo tata! Samo tebe čekamo!“, rekla je Tonja.

            -„Molimo naše putinike da stave svoje pojaseve, jer uskoro polećemo!“, izmenjenim glasom govorio je Vlada, dok se Ivana slatko kikotala, a Tonja kolutala očima. Vlada je nastavio: „Naša prva stanica danas biće Tonjina škola, a druga Ivanin vrtić. Nadamo da ćete uživati u našoj vožnji!“.

            Vlada je ostavio Tonju ispred njene škole i nastavio dalje do Ivaninog vrtića. Parkirao se, izašao iz kola, otvorio Ivanina vrata i počeo ponovo da govorim onim svojim izmenjenim glasom koji je Ivana mnogo volela: „I stigli smo do naše poslednje stanice. Vaše visočanstvo, prelepa princezo Ivana, da li bi ste mi dali tu čast da Vas ja odvedem do Vaših odaja?“, i dok je to izgovarao izvukao je Ivanu iz kola i stavio je sebi na ramena i odneo je do vrtića.

            „Srećo tatina, ako mi tvoja vaspitačica kaže da si bila dobra, kada danas dođem po tebe otići ćemo da ti kupimo neku novu lutku. Koju god ti odabereš. OK?“, upitao ju je Vlada.

            -„Važi tata!“, rekla mu je Ivana svojim umiljatim glasom. On ju je poljubio i krenuo užurbano ka autu, jer je već dosta kasnio.

            Sa sat vremena zakašnjenja, Vlada je konačno stigao u kancelariju i zaprepastio se, jer je video da se na konkurs prijavilo tri puta više ljudi nego što je on očekivao. Odjednom ga je neko udario po leđima rekao: „Biće ovo naporan dan, a bato?!“

            Vlada se okrenuo i odbrusio svom bratu Goranu: „Nisi mogao da smisliš neki suptilniji način da mi poželiš dobro jutro?!“ i dodao: „Vidiš i sam koliko posla imamo. Hajde reci Nedi da mi skuva kafu i donese biografije polovine kandidata, a drugu polovinu uzmi ti. Nije u redu da više zadržavamo ove mlade ljude!“.

            -„Nedo, čula si Vladu.“, rekao je Goran.

            Neda je uzela biografije, podelila ih na dva dela i odnela ih Goranu i Vladi.

            I dok su Goran i Vlada intervijuisali svoje kandidate, Lena se za to vreme spremila, jer je morala u gradu da se nađe sa Anastasijom, svojom partnerkom, zato što su nastali problemi tokom renoviranja njihovog lokala. Lena i Anastasija su planirale da otvore bar koji bi radio 24 sata, 7 dana u nedelji.

            „Zdravo draga!“, rekla je Lena svojoj drugarici Anastasiji.

            -„Ćao!“, odgovorila joj je ona i nastavila: „Znači ja stvarno ne mogu da verujem da agonija sa renoviranjem ovog prostora traje već šest meseci. Hajde da uđemo unutra i da im se najebemo keve! Neće moći više ovako! Ja sam već našla nove majstore i mogu da počnu već sutra. Šta kažeš?“, vrlo iznervirano rekla je Anastasija.

            -„Potpuno se slažem sa tobom! Ali ne moramo da budemo baš toliko proste. Možemo i lepo da se sporazumemo sa njima. Ipak bi trebale da se ponašamo kao fine gospođe. Zar ne?“, upitala ju je Lena.

            -„Šta lepo?! Šta lepo?! Ma sa stokom bre treba na njihovom stočijem jeziku, pa ćeš da vidiš kako će lepo da razumeju. I nećemo im platiti punu cenu za sav ovaj njihov ne rad, nego polovinu, a i to će im biti previše! Hajmo sad unutra.“, završila je ona i otvorila vrata lokala.

            Ušle su unutra, pozdravile majstore, ućutale na trenutak i tu je Lena progovorila: „Momci, znate šta. Šest meseci kasnite nam sa radovima i to nas dve poprilično košta, tako da smo odlučile da raskinemo ugovor sa vama. Sutra dođite kod mene i biće vam isplaćena polovina honorara. Nemojte da tražite više, jer vam je i to što ćete dobiti sasvim dovoljno. Sada polako pokupite stvari i napustite objekat.“, optimističnim glasom rekla je Lena radnicima.

            -„Ali gospođo, nemojte, molimo vas. Nemojte da nas otpuštate, evo radićemo ceo dan i noć i sve će biti gotovo na vreme. Samo vas molimo da nas ne otpustite.“, posramljenim glasom govorio je jedan od majstora.

            -„Šta bre moliš?! Nije ti ovo crkva da se moliš! Imali ste svoju šansu da radite, niste radili i sad je gotovo. Nego lepo kupite te vaše prnje, dajte ključeve i čistite se odavde da vas više ne vidim! Je li jasno?!“, povišenim tonom rekla je Anastasija radnicima.

            -„Nisi morala da budeš tako gruba.“, rekla joj je Lena i izvinila se radnicima u Anastasijino ime.

            Za tili čas radnici su pokupili svoje stvari i napustili lokal. Istog trenutka kada su oni izašli, Anastasija je briznula u plač.

            -„Anči. Šta ti je? Zašto plačeš?“, zabrinuto je Lena ušitala svoju drugaricu.

            -„Saznala sam da onaj moj gad ima dete sa nekom dromfuljom!“, plačući je odgovarala Leni.

            -„Oh bože. Pa kada si saznala za to?“, upitala ju je Lena

            -„Sinoć mi je sam to priznao. I još mi je rekao da odlazi da živi sa njima, jer nije srećan sa mnom, jer mu nisam pružila naslednika.“, drhtavim glasom su ove reči padale sa njenih usana.

            -„Pa, da li on zna da ti ne možeš da rađaš?“, zabrinuto je Lena zapitala Anastasiju.

            -„Ne, ne zna. Nikada nisam imala hrabrosti da mu kažem!“, sada već smirenijim glasom odgovarala je ona.

            -„Uf, srećo, pa to nikako nisi smela da mu prećutiš! Ali ne brini se ti uopšte. Znaš i sama da smo proživele mnogo gore stvari, pa ćemo se rešiti i ovog problema.“, tešila je Lena svoju drugaricu i još joj je rekla kako je čula od neke gospođe za jednu savršenu kliniku u Rimu, koja se bavi upravo tim problemima.

            -„Evo smirila sam se. Čekaj samo da popravim šminku i možemo da krenemo u razgledanje nameštaja za ovu našu rupu.“, vedrijim glasom rekla je Anastasija.

            Kada se ona sredila, Lena i Anastasija su izašle iz njihovog lokala, zaključale ga i krenule u salon nameštaja kako bi pokušale da pronađu iole pristojne stvari za njihov bar.

I kako je već padalo veče, Vlada i Goran su polako završavali intervijue sa svojim potencijalnim pripravnicima.

„Nedo, reci sledećem da uđe“, rekao je Vlada.

„Izvolite gospođice, sada možete ući kod Vlade u kancelariju.“, rekla je Neda jednoj kandidadkinji.

-„Zahvaljujem!“, odgovorila je ona kako je ulazila u Vladinu kancelariju.

„Dobro veče. Izvolite sedite i polako mi se predstavite.“, rekao je Vlada devojci koja je odisala lepotom.

„Dobro veče i Vama. Pa, evo ovako. Zovem se Goga Gligorijević. Imam master iz ekonomije i...“, i kako Goga nije uspela da završi rečenicu, Vlada ju je prekunio i izvinio joj se zbog toga, jer je morao da je pita: „Izvinite, ali šta je Vama Gordan Gligorijević“.

-„Jao, pa on mi je otac!“, odgovorila je Goga i upitala Vladu odakle ga on poznaje.

-„Gordan je jedan od mojih najcenjenijih klijenata. Da li on zna da ste se Vi prijavili kod mene na konkurs?“, upitao je Vlada Gogu vrlo srećnim glasom.

-„Ne zna. Ja sam rekla tati, s’ obzirom na to da sam od malena sve imala i dobijala, da želim da svoj prvi posao sama nađem.“, stidljivo je rekla Goga Vladi.

-„Mhm, pa u redu onda. Video sam da ste uredno popunili prijavu, a imate i bogat CV. Ne morate mi ništa više govoriti o sebi, ovde imam sve potrebne podatke. Nadam se da ćemo ostvariti poslovni kontakt.“, vrlo formalno je Vlada govorio Gogi.

Goga se zahvalila na Vladinom vremenu i rekla mu da se i ona nada istom.

Vreme je sve više prolazilo, kandidati su se ređali jedan za drugim, ali vrlo malo njih je zadovoljavalo kriterijume koji su Vlada i Goran postavili. I kada su završili sa svim kandidatima, Vlada je otišao kod Gorana u kancelariju i rekao mu: „Čoveče, ceo smo potrošili uzalud. Barem nam neće biti teško da odaberemo dvoje koje će ovde raditi. Zar ne?“.

-„Totalno si u pravu. Ali opet ćemo morati da pazimo, jer i sam znaš kakve sve klijente imamo.“, odgovorio je Goran svom bratu.

Tada se začulo kucanje na vratima i Neda je pošla do njih da otvori. Kada je to učinila, sledila se kao da je mrtvog čoveka videla.

Ispred vrata je stajala žena sa bebom u naručju.

„Zdravo Nedo. Da li je Goran tu?“, upitala je ona.

-„Branka?! Pa zar ti nisi umrla?“, prestravljeno je upitala Neda Branku.

-„Kao što vidiš nisam! Živa sam zdrava i prava i imam ovog malog gospodina sa mnom. A sada te molim da me pustiš da uđem.“

Neda nije reč izustila već se samo pomerila sa vrata i pustila Branku da uđe.

Blog #8 : Prave porodične vrednosti

Prave porodične vrednosti: 

Ljubav,Laž,Smrt,Obmana,Radost…

I poglavlje

Pre početka
Deo 2

„Vlado, prekršio si sporazum. Odlično si znao da nikako nisi smeo da se vratiš ovde. Sada ćeš snositi određene posledice.“, ozbiljno je govorio Todor. „Druga kola će doći po tebe i odvešćete daleko, veoma daleko. Nemoj da ti palo na pamet da se približiš Srbiji ponovo, jer ti je ovo zadnja šansa da ostaneš pod našom zaštitom. Ja ću sada Lenu odvesti u bolnicu, a tebi će to biti poslednji put da je vidiš.“, završavao je on.

-„Ne! Ne želim da se vratim tamo! Hocu da ostanem sa Lenom i decom!“, odgovorio je Vlada.

Noseći Lenino telo u svoj auto, Todor mu je rekao da nema izbora i da će biti kako je on rekao. Upalio je auto i velikom brzinom krenuo putem najbliže bolnice kako bi spasao život svoje sestre, dok je Vlada ostao da stoji na kiši čekajući da ga odvedu.

Kada je Todor stigao u bolnicu, Lena je bila bez svesti. Sestre su mu rekle da moraju da pozovu policiju, jer je njena rana prostrelna i jer tako zakon nalaže, a on je zatražio da ga odvedu kod načelnika bolnice.

Dok je Todor regulisao situaciju sa načelnikom, Lena je bila u operacionoj sali. Odjednom su nastale komplikacije i Lenin život je doveden u pitanje. Hirurg ne može da otkrije novi izvor krvarenja. Lenin puls je sve slabiji, život joj je na izmaku. Ali u poslednjem trenutku, on je otkrio drugu ranu i sanirao je dok se njeno stanje nije stabilizovalo.

Operacija je završena i Lena je pod jakom anestezijom prebačena na intenzivnu negu. Za sve vreme dok se nije probudila, Todor je bio u sobi. Barem je bio spokojan, jer se dogovorio sa načelnikom da ne zovu policiju. Uzeo svoj telefon kako bi se uverio da je Vlada sada odveden za stalno. „Da li ste ga odveli na sigurno mesto?“, upitao je Todor.

-„Ništa se ne brinite. Sve je rešeno. Sada će ponovo krenuti iz početka i uveren sam da mu neće pasti na pamet da se ponovo vrati.“, odgovorio je glas sa suprotne strane veze.

-„Odlično! Sada moram da idem. Znaj da ćeš biti nagrađen zbog ovoga i upamti, šefu ni reč o ovome, da ne bi obojica završili na isti način!“, završavao je Todor, dok se Lena budila.

„Vlado, Vlado!“, povikala je ona. Todor joj je prišao, zagrlio je, poljubio u čelo i rekao joj da ne treba da se brine. „Postarao sam se za sve. Nikada ga više nećeš videti. Odlično si odglumela svoj deo. Nadam se da je sve bilo vredno toga, jer ako se sazna za ovo i ja i ti i on ćemo završiti na isti način, kao i Vlada“, rekao joj je Vlada.

-„Hvala ti bato! Nikada ti ovo neću zaboraviti!“, umorno je govorila Lena.

Todor se nasmejao i tiho joj rekao da sada treba da se odmara, a da će sutra pričati. Lena je zaspala istog trenutka, a Todor se uputio svojoj kući. Dok je otključavao svoj auto, video je nečiji odraz na staklu. Nije stigao ni da se okrene, a nepoznati čovek ga je udario i on se onesvestio. Uneo ga je u auto i krenuo.
Neznanac je uzeo mobilni i okrenuo kontakt G. „Pokupljen je! Vodim ga na odredište A. Kada stignem, javiću se.“, rekao je i prekinuo vezu

Kraj prvog poglavlja

Blog#7 : Prave porodične vrednosti

Prave porodične vrednosti:

Ljubav,Laž,Smrt,Obmana,Radost…

I poglavlje

Pre početka

U ne tako dalekoj budućnosti, jedne letnje, kišne, olujne noći, Lena je sva uplakana I vidno uzrujana sela u kola sa pištoljem u ruci pošla u nepoznatom pravcu veoma velikom brzinom. Prolazila je putem, izašla iz grada, a da joj nijedna kola nisu prošla u susret.

Odjednom se zaustavlja na nekom parkingu pored gustog šumarka. Uzela je pištolj, izašla iz kola, prišla gepeku, otvorila ga i povikala: „Skote, odmah izlazi napolje!“, uperavajući ga ka Vladi, njenom suprugu.

„Lena, nemoj, molim te. Ti znaš da sam te uvek voleo najviše na svetu, nego išta!“, uplašeno je izgovarao Vlada. –„Prekini! Rekla sam ti da izađeš.“, odgovorila je ona.

Kako je Vlada izašao, Lena mu je govorila da krene duboko u šumu. Odjednom ga je ona udarila iz sve snage pištoljem u leđa. Istog trenutka Vlada je pao na blatnjavu zemlju, a Lena je krenula da plače.

Jecajućim glasom,“Kako si smeo da mi uradiš ONO?! Ako se nisi pitao šta će biti sa mnom, kako je moguće da nisi razmišljao o našoj deci?! Sramoto jedna!!!“, govorila je Lena.

–„Oprosti mi Lena, molim te! Znaj da nisam imao izbora. Bio sam primoran na to. Da sam se ja pitao nikad ne bih pristao na to. Veruj mi, sve ćemo sada srediti i bićemo zajedno, zauvek, od početka do kraja! Samo te molim da skloniš to čudo pre nego što nego nastrada bez potrebe. Oprosti mi, molim te!“

I dalje držeći uperen pištolj ka Vladi, Lena je sve više postajala uznemirena dok ga je slušala. Kada je prestao da govori, ona je naprasno počela da se smeje, baš onim smehom koji je privukao Vladu i rekao mu da joj priđe kako bi se upoznali. Na trenutak je stala i vrlo ironičnim glasom ga pitala: „Nisi imao izbora?! Ko te je primorao? Pa ti si oduvek bio sam svoj čovek. Čak ni ja nikad nisam mogla da te odvratim od bilo koje tvoje odluke. Sada je kasno za izvinjenja. Ti nisi svestan kroz šta sam ja sve prošla, kako bi sve bilo u nekim okvirima normalnog. Ne znaš šta sam sve uradila za našu decu. Sada neko mora da strada!“

Zatvorenih očiju Vlada je preklinjao Lenu da ne čini ništa zbog čega posle može zažaliti. Najednom je čuo pucanj, ali ništa nije osetio. Otvorio je oči I video Lenu, kako ranjena leži na prljavoj zemlji po kojoj se razlivala njena krv. Brzo ju je uzeo u naručje i krenuo da je nosi u kola, a potom u najbližu bolnicu. Vlada neuspešno pokušava da upali auto, lupa glavom o volan i govori sebi kako će, u slučaju da izgubi Lenu, ljubav svog života, to bi samo njegova krivica.

Izlazi napolje u nadi da će zaustaviti neki auto, kako bi zamolio da ih odveze do najbliže zdravstvene ustanove, ali putem ne prolazi ni jedan. I kada je već pomislio da je izgubio Lenu, Vlada je čuo neki zvuk koji podseća na sirenu automobila, pogledao je malo u daljinu I primetio neki trošni kućerak, a odmah iza njega i jedan auto.

Svom snagom je potrčao do tamo, u nadi kako će mu neko pomoći. Kada je stigao, Vlada se sledio. U autu je sedeo Lenin brat Todor.

Blog #6 : Song beneath a song i još nešto...

Kao što sam i najavio u prethodnom, ovaj blog nosi naziv song beneath a song, ali biće tu i još nečega...


Svaki dan slušamo muziku, pa samim tim i gomilu pesama...
Dok slušamo naše omiljene pesme uglavnom i ne obraćamo pažnju na njen tekst...
To je jedna velika greška, jer svaki tekst svake pesme ima svoje skriveno, indirektno značenje...


Tako je i sa pesmom Bataše Nekvalac koja nosi naziv "Dve u meni"...
Skriveno značenje ove pesme je to, što Bata u stvari peva DVA U MENI, a ja bih rekao DVA I VIŠE U MENI... :))))))
Prvo su tu bili Koletov i od gosn telohranitelja, pa onda Dačin (ne tvoj Lazare, iako znam da bi želeo xPPPP) i Noletov i još ko zna čiji, pa je sad aktuelan Ćazimov, Noletov i opet od nekog gosn telehranitelja i tako dalje...
Ko zna čiji je još bio u opticaju pošto neki stvarno umeju dobro da se kriju...
Lepo je rekao jedan gospodin otac da je Bata skupa igračka, ali nažalost sin nije poslušao svog tatu i sada kada se desilo ono šta je se desilo, mislim da je i on sam shvatio, ali sada je već kasno... :((((


Ali zato pesma When I grow up sve lepo, kristalno jasno poručuje šta devojka želi...
Još kao mala je zahtevala puno pažnje, a kad poraste hoće sve, hoće najbolje...
Ona želi da bude u filmovima, na naslovnim stranama časopisa, da vozi brza kola...
Ali i upozorava da ako zaista želi sve to, da pazi jer ce se sve to možda i ostvariti, ali sa svojom cenom...


Sada dolazimo do onog "i još nešto"... ;)

Dve reči : ELITNA PROSTITUCIJA


Ovih dana po medijima, što štampanim, što elektronskim, a što virtuelnim, kruže priče kako se svi sa naše estrade prodaju ili su bar dobili ponudu...
Koliko se ja sećam kada kresneš prostitutku ili iskoristiš žigola, na kraju se jedan račun umanji za određeni iznos, dok se na drugom dešava priliv...
Ove naše kvazi pevaljke, raspale od plastičnih operacija se jebu za džabe, tako da se to nikako ne može nazvati prostitucijom, a NIKAKO elitnom, pošto ko bre zna čiji DICK bio u čijoj CUNT, tako da se po "estradi" širi veliki broj polno prenosivih bolesti pošto njihove selendre iz kojih su pobegli pre par godina i to kriju kao zmija noge, nikad nisu čule za jednu čudotvornu spravicu zvana kondom, a kamoli za onu KONDOM GLAVU ČUVA i BOLJE VUK U GUMUCI NEGO VUK U ŠUMICI... :)))))


Do sledećeg bloga...

StRes

Blog #5 : Surova istina danasnjice

Posle krace pauze stize i peti blog pod nazivom "Surova istina danasnjice"...

Izvinite sto ste se malo cekali na novi blog, ali stvar je u tome sto sam imao nekih bitnijih obaveza pa nisam nasao ni malo vremena kako bih ga napisao... 

Sada je vremena na pretek pa se mogu baciti na pisanje... ;)

Za pocetak zelim da se zahvalim Lazaru Damjanovicu sto me je prosvetlio i ukazao na postojanje pesme Mama u izvodjenju Damjana Eltech-a i MC Sajsi, koja mi je na neki nacin i bila inspiracija za ovaj blog... ;)

VIDI FUCKING JEBENU POBRECITU MILICU STA JE OBUKLA???!!!! :)))))))))

Devojka lepo kaze da ako imate mamu i tatu na dobrim pozicijama ili da su imucni vi postajete nedodirljivi i ljudi iz vase okoline postaju vama podredjeni...

Pa tako isto i kada neko takav napravi neko sranje, to lepo mamica i tatica plate i zataskaju, a njihovo drago dete, koje nista nije zgresilo nego je neko drugi kriv za ono sto su oni uradili, nastavljaju da divljaju po starom...

Zato danas zakoni vaze samo za postene i siromasne...

Tako je isto i sa zaposlenjem... 

Koga je danas briga za vas prosek i debljinu svih knjiga koje ste morali da nabubate...

Danas je bitna debljina koverte koju nosite na razogovor za taj potencijalni posao u kojoj se ne nalazi vas CV, vec neki drugi papir, tj malo mnogo vise tog papira, ako uopste zelite da prodjete u drugi krug razgovora...

Ista prica vazi i za lekarske preglede...

Na srecu oni jos uvek nisu krenuli trendom koverete, pa su vam za jedan odlazak dovoljni kafa, cokolada i neko pice...

Ali ako se nadate nekom uputu, onda ce i oni zaviriti u vasu slamaricu...

Svi se zale kako vise ljudi u ovoj zemlji umre nego sto se rodi, a kada i to malo dece koja su se rodila trebaju da krenu u vrtic, onda krece prava igranka bez prestanka, bar dok necija leva ruka ne udje u neciji desni dzep...

Pa tako osim astronomskih iznosa koji se mora platiti za boravak vaseg klinca u vrticu, morate i izdvojiti bar isto toliko da bi on/a uopste i mogao da ide tamo...

Ali sta je sa onom decom ciji roditelji nemaju dovoljno sredstava da bi kupili mesto u vrticu???

Bolje bi bilo da su se sve te pare, koje su iskoricene za kupovinu mesta u vrticu, odvajale u neki fond za izgradnju novih vrtica pa bi onda bilo mesta za svu decu...

Toliko!

Da li je ovakva situacija samo kod nas ili je tako i u drugim zemljama?

Zapitajte se do sledeceg bloga koji ce nositi naziv Song beneath a song...

StRes

Blog #4 : Prva vs. Deveta

Evo dođe nama i septembar mesec...
Svi se sećamo kako je to bilo...
Vama koji ponovo sedate u školske klupe želim srećan povratak u pakao... :))))
Nadam se da nećete potonuti još dublje, nego tamo gde ste bili na kraju prošle skolske godine... ;)



Ja sam imao (ne)sreću da ih pohađam obe. Doduše, jednu duže, jednu kraće, ali sasvim dovoljno da bih mogao da okarakterišem njene zaposlene, koji su se samoprozvali profesorima... :))))
Da su stvarno profesori, radili bi na fakultetu, a ne u srednjoj školi...




Sada ću  napraviti profile nekih profesora koji su  dobili tu čast da se njihova imena ovde pojave...

Vi koji ste završili neku od ove dve škole nadam se da ćete se slatko nasmejati, a vi koji ih pohađate ili tek treba da krenete, nadam se da će vam ovaj  blog biti od koristi... ;)



Krenućemo sa Prvom ekonomskom školom...

Vejan Durdelja : Čak i kada mislite da čovek nije u alkoholisanom stanju, jeste!
Kada on uđe u učionicu, ona  odjednom postaje akustična. Kada ne želite da ga slušate, vi ga čujete, a kada odete, on dođe... 
PP služba je imala mnogo posla  zahvaljujući njegovim pošiljkama, ali umesto što stalno šalje đake tamo, valjalo bi da i on sam jednom ode tamo, čisto onako, na informativni razgovor da ga obaveste da je on  taj koji nije sasvim pri sebi...


Jilica Melisavac : Kada prvi put  pogledate ovu, pa hajmo reći ženu, pomislite "jaoj bako otkud ti u školi?!".
A onda shvatite da je to ona iz prava (kanalizacije; ko razume shvatiće xDDDD, a ko ne neka pita, objasniću) i da odelo i frizura stvarno čine čoveka!!!
Takođe se može i primetiti da pati od kompleksa što ne radi na fakultetu, pa pokušava da primeni takav sistem rada na njenim časovima i ispitivanjima, npr tako što se izvlači ceduljica sa tri pitanja... 


Pira Mavlović :  Oni koji su pobegli sa časa ispitivanja, ne verujem da bi uradili isto da su znali da ih Pira stavila na crnu listu i da će od sledećeg časa pa na dalje uvek prvi biti pitani... A ako ste mislili da tada odete u WC i još vam se posreći da vas Pira pusti, nemojte ni to da pokušavate... Neki su to već uradili i sačekala  ih je ista sudbina...


Đaliborka Dukić : Žena kod koje se klimaks javio mnogo ranije nego što se inače javi, pa zbog toga đaci moraju da trpe njene hronične promene raspoloženja... A svaki put kada dođe na čas kaže đacima da smrde, jer učionica nije provetrena... Kada vidi da ste pametniji od njene krenuće k'o magarac da se dere na vas zato što misli da ste učili  u napred, jer joj neverovatno da je neko pametniji od nje, a na kraju se ispostavi da svi jesu... 


Pušanka Drošić : Žena koju na časovima, nažalost, ne konstatuje ni 5% prisutnih đaka (ako ih uopšte i bude)... Pošto je propušila cigarete  (postoji razlika između propušila  cigarete i samo propušila koju čete uočiti malo kasnije) od njenog bivšeg odeljenja dobila je titulu zakasnelog pubertetlije...

Padežda Nijanović : Ne, to nije hodajući leš-zombi-jednomnogomugrobu stvorenje... To je samo jedna mnogoooooo matora baba koja predaje računovodstvo...  Svakoga zove DETE, a ako ste pomislili da ste imali sreće da vas  zove po prezimenu, shvatićete da ga je ili dibidus promašila ili  rekla neko slično vašem...

Bosta  Kanjac : Tokom časova glumi ortaka, a kada krene da ispituje, ako niste nabubali bukvalno svaku rečenicu iz knjige, čiji sadržaj ni on sam ne zna,  smeši vam se jedna lepa banderica... Glumi nekog frajera, a  u stvari je iskompleksirano prase...


Aaja Knđelković : Jos jedan hodajući leš iz kolektiva Prve ekonomske škole... Žena nekog mafioze u pokušaju... Sada puši cigarete Sobraine, a po njenim rečima ni ona sama ne zna  kakve je sve ona krdže popušila za vreme sankcija kada nije moglo da se bira, nego je bilo daj šta daš, samo da se preživi... (  nadam se da sada shvatate razliku između pušiti cigarete i pušiti... )  Ako je išta za pohvalu, onda je to  da je bar u onim teškim vremenima čuvala ozonski omotač...  I još jedna stvar u vezi Aaje koja me stvarno čudi je ta, što, kad je već buržujka, žena već jednom ne kupi neku pristojnu periku, nego se onako slobodno šeta gradom i plaši malu decu... Dobro je da, još uvek, umesto tašne nije krenula da nosi metlu...


Desna Vespotović : Sarkazam, ironija i cinizam dobijaju potpuno novo znaćenje i oblik, ako vas dotaknu dosetke dotične četrdeset i kusur godišnje GOSPOĐICE...


To bi bilo sve što se tice Prve...
A sada prelazimo na Devetu...




Ako se sećate, u prethodnom blogu sam spomenuo crkvenu mafiju...  Ispostavlja se da u ovoj školi vlada jedna vrlo jaka mafija, pa ako joj  redovno ne plaćate, hajmo reći porez, nemojte se nadati dobrom uspehu...



Žorica Zikolić : Da ja išla na kstinge za filmove Gospodar prstenova i Hobit, garantovano bi dobila ulogu hobita zahvaljujući njenim simpatičnim rukicama... Pored toga zena je i bezosećajna, jer je mrtva hladna u sred neke rečenice stala i rekla: "E, ljudi jel znate da je umro Toše Proeski?"...


Cveljko Žvetić : Čovek koji bi stvarno trebao da se posveti svom hobiju - pecanju, jer stvarno nije za prosvetarski posao, a i od pecanja će sigurno zaraditi više para nego od, što privatnih, što javnih časova, pa će onda, nadam konačno zameniti onu svoju krntiju od zelenog Renoa trojke za neki pristojniji automobil...


Kranka Bujović : Od milja đaka zvana KUJA... Nadimak govori više nego bilo koja slika od hiljadu reči... A kao odgovor na pitanje da li je trudna, svi će vam odgovoriti : "Jeste, jeste!!! U dupetu je trudna!!!"



Madomir Randić : Ako ste devojčica ili profesorka u devetoj, ako ste sami ušli u onu njegovu sobicu i izašli ste, a da pri tome niste ostali trudni treba da skačete od sreće do meseca... Zato da bi ste se osigurali uvek ulazite sa pratnjom, po mogućstvu muškoj...


Kade Rotlajič :  Zvezda You Tube - a... Jedan od najomiljenijih profesora u  zatvoru, ovaj devetoj... :)))
Obavezno pogledati : 


http://www.youtube.com/watch?v=lN7mk--XgeM 



http://www.youtube.com/watch?v=ujpd1j4vIQE&feature=related




Riroslav Madović : Čovek izgubljen u vremenu i prostoru... Često umesto predavanja, razglaba o aktuelnim temama u zemlji svetu, tako da ako ste propustili vesti ili dnevnik, zaboravili da kupite novine, nema brige,  Mića, zvani Mafia će vas u sve uputiti... A ako vas smara da slušate njegove stavove, vesti i izveštaje idite u WC, on to uopšte neće primetiti ( za razliku od Pire Mavlović ;) ), tj ne bar dok vas ne ostane desetak na svojim mestima i  kada se zapita kude se denulo još dvadeset ljudi koji su do malo pre bili tu...


Desna Vimitrijević :  Strah i trepet prvaka ove obrazovne ustanove... Udata za Džeja (ne  Ramadanovskog), koji takođe radi tu u školi... Pored časova, Desna i Džej učenike vode i na vanredne ekskurzije po Evropi i time uvećavaju svoj kućni budžet...


I za kraj, najgora/bolja od najgorih/boljih :

Vilanka Masiljević : Samo ime dovoljno govori o njoj... Ako niste upućeni ime joj potiče od reči VILLAIN, što, kada se, prevede znači zločinac/ka... Sredovečna žena koja se oskudno oblači kako bi konačno ulovila nekog (m)učenika i glupaka koji bi je oženio... Sa svojim stilom oblačenja, katedra bi trebalo da joj se nalazi na plavom mostu, a ne u učionici... Kako bi je lakše prepoznali na ulici i što dalje pobegli od nje glavom bez obzira pogledajte njenu sliku... ;) 




Nadam se da ste se barem malo nasmejali i da vam je ovo bilo od pomoći ako ste krenuli putem neke od ove dve škole...  :))))



Do sledećeg bloga...

StRes