Blog #8 : Prave porodične vrednosti

Prave porodične vrednosti: 

Ljubav,Laž,Smrt,Obmana,Radost…

I poglavlje

Pre početka
Deo 2

„Vlado, prekršio si sporazum. Odlično si znao da nikako nisi smeo da se vratiš ovde. Sada ćeš snositi određene posledice.“, ozbiljno je govorio Todor. „Druga kola će doći po tebe i odvešćete daleko, veoma daleko. Nemoj da ti palo na pamet da se približiš Srbiji ponovo, jer ti je ovo zadnja šansa da ostaneš pod našom zaštitom. Ja ću sada Lenu odvesti u bolnicu, a tebi će to biti poslednji put da je vidiš.“, završavao je on.

-„Ne! Ne želim da se vratim tamo! Hocu da ostanem sa Lenom i decom!“, odgovorio je Vlada.

Noseći Lenino telo u svoj auto, Todor mu je rekao da nema izbora i da će biti kako je on rekao. Upalio je auto i velikom brzinom krenuo putem najbliže bolnice kako bi spasao život svoje sestre, dok je Vlada ostao da stoji na kiši čekajući da ga odvedu.

Kada je Todor stigao u bolnicu, Lena je bila bez svesti. Sestre su mu rekle da moraju da pozovu policiju, jer je njena rana prostrelna i jer tako zakon nalaže, a on je zatražio da ga odvedu kod načelnika bolnice.

Dok je Todor regulisao situaciju sa načelnikom, Lena je bila u operacionoj sali. Odjednom su nastale komplikacije i Lenin život je doveden u pitanje. Hirurg ne može da otkrije novi izvor krvarenja. Lenin puls je sve slabiji, život joj je na izmaku. Ali u poslednjem trenutku, on je otkrio drugu ranu i sanirao je dok se njeno stanje nije stabilizovalo.

Operacija je završena i Lena je pod jakom anestezijom prebačena na intenzivnu negu. Za sve vreme dok se nije probudila, Todor je bio u sobi. Barem je bio spokojan, jer se dogovorio sa načelnikom da ne zovu policiju. Uzeo svoj telefon kako bi se uverio da je Vlada sada odveden za stalno. „Da li ste ga odveli na sigurno mesto?“, upitao je Todor.

-„Ništa se ne brinite. Sve je rešeno. Sada će ponovo krenuti iz početka i uveren sam da mu neće pasti na pamet da se ponovo vrati.“, odgovorio je glas sa suprotne strane veze.

-„Odlično! Sada moram da idem. Znaj da ćeš biti nagrađen zbog ovoga i upamti, šefu ni reč o ovome, da ne bi obojica završili na isti način!“, završavao je Todor, dok se Lena budila.

„Vlado, Vlado!“, povikala je ona. Todor joj je prišao, zagrlio je, poljubio u čelo i rekao joj da ne treba da se brine. „Postarao sam se za sve. Nikada ga više nećeš videti. Odlično si odglumela svoj deo. Nadam se da je sve bilo vredno toga, jer ako se sazna za ovo i ja i ti i on ćemo završiti na isti način, kao i Vlada“, rekao joj je Vlada.

-„Hvala ti bato! Nikada ti ovo neću zaboraviti!“, umorno je govorila Lena.

Todor se nasmejao i tiho joj rekao da sada treba da se odmara, a da će sutra pričati. Lena je zaspala istog trenutka, a Todor se uputio svojoj kući. Dok je otključavao svoj auto, video je nečiji odraz na staklu. Nije stigao ni da se okrene, a nepoznati čovek ga je udario i on se onesvestio. Uneo ga je u auto i krenuo.
Neznanac je uzeo mobilni i okrenuo kontakt G. „Pokupljen je! Vodim ga na odredište A. Kada stignem, javiću se.“, rekao je i prekinuo vezu

Kraj prvog poglavlja